Др Ефраим Зуроф, израелски историчар Холокауста указао је недавно на парадоксалну ситуацију у Србији у којој истицање руке у црвеним рукавицама (симбола које користи терористичка организација Хамас) представља или непознавање симбола ове организације или симпатије према злогласној терористичкој организацији која је починила стравичне злочине (убиство недужних цивила, сексуално насиље над женама и девојкама и спаљивање живих цивила, мушкараца, жена и деце). "Или су потпуно необразовани или су фашисти, а њихов анимозитет и огорчени критицизам према разним друштвеним и економским питањима толико су дубоки, да се крију чак и иза Хамасових симбола", каже израелски историчар.

Градски одбор Српске напредне странке Суботица отуд сматра да је врло несхватљиво како ових дана једна самохрана мајка (иако то више и није) објављује своје фотографије где је обучена у мајицу са оваквим симболом и обраћа се градоначелнику Суботице некаквим писмом.

Зачуђујућа ситуација је да су на адресу Стевана Бакића последњих дана са друштвених мрежа стизала разноразна „отворена писма“. Од писама је увек плодоноснији разговор уживо, те и овом приликом подсећамо да је као градоначелник свих грађана, Бакић више пута позивао оне који желе са њим на отворени разговор, у коме ће изнети свој проблем. Јер да би га решавао мора са њим бити и упознат.

Градоначелник Суботице озбиљан је човек и свака његова изјава нити је „фарса, представа, игранка за малу децу“, нити је утемељена на произвољним и полуистинитим информацијама. Нема потребе да се онај ко је незадовољан или сматра да је изложен мобингу обраћа њему путем друштвених мрежа, а још мање да „доказни материјал“ излаже на мрежама (осим ако нема намеру да се саморекламира у улози ПР-а оних који претендују да заузму место „некаквог лидера некакве опозиције“). Довољно је да са својим градоначелником закажу разговор у коме ће лично изнети свој проблем, уместо што свој „материјал за целу књигу, за сутра, прексутра, неки следећи пут“ износе на профиле на мрежама.

Помало изненађује и чињеница да су за врло кратко време досад анонимни „политичари у покушају“ наједном обогатили свој вокабулар, у жељи да се наметну као некакве вође некакве опозиције, и да су одједном почели свакодневно да преко појединих локалних портала пишу некаква „отворена писма“ Бакићу. Или су, пак, за то задужили оне себи најближе.

Да се, ипак, вратимо на црвене рукавице, јер не можемо да се отмемо утиску и дилеми да ли је пара из котлића помутила разум и понеком декану па је отуд изостао опрез код употребе симбола које користе и они који подржавају Хамас?! А можда је Глухоњић био творац идеје о новом симболу „револуције“, при чему су критицизам и аутономаштво наједном спојени знаком једнакости?

И на крају, на оно што лично Бакић доживљава као свето тројство, браћу Вучић и мајку Србију - врло смо поносни, а у то колико је доследан у ставовима по питању решавања проблема, суграђани ће, уверени смо, видети веома брзо, већ у данима који долазе.