У Србији у оквиру слободних зона послује близу 90 страних и нешто више домаћих предузећа, која запошљавају око 15.000 људи, показују најновији подаци Управе за слободне зоне у Министарству финансија. У наредне две године очекују се велика улагања у изградњу и функционисање радно пословних зона, а самим тим и отварање нових радних места. Према проценама Управе слободне зоне, недавно предоченим јавности,реално је очекивати да у слободним зонама у догледно време буде запослено и до 30.000 људи.
Отварањем и јачањем слободних зона отварају се нове могућности за велики број незапослених, а СНС верује да уз помоћ и подршку грађана може да изгради модерну економију, да заједнички створи услове за младе,што ће унапредити привреду наше земље.
Да се отварају нови видици и простор за опоравак српске привреде, Српска напредна странка види у многим сегментима, а успостављање и функционисање пословних зона свакако је један од њих. Главни разлог недавне посете Бачкој Тополи министра за локалну самоуправу и регионални развој и вршиоца дужности министра привреде Игора Мировића, лежи у чињеници да је Министарство обезбедило додатна средстава за изградњу саобраћајнице у циљу опремања пословне зоне у Бачкој Тополи и њеног стављања у функцију. Министар Мировић већ је најавио још значајнију подршку државе у изградњи и опремању радно-пословних зона широм Србије, које представљају прави изазов за стране инвеститоре.
У слободним зонама у Пироту, Зрењанину, Суботици, Новом Саду , Шапцу, Ужицу, Смедереву, Крушевцу, Крагујевцу, Нишу, Апатину, Свилајнцу и Врању, инвеститоре привлачи и могућност да извезу произведену робу без царине у Русију, Турску, Белорусију и Казахстан, јер са тим земљама имамо потписане споразуме о слободној трговини .
Ове године у републичком буџету је први пут планирано око 500 милиона динара за подстицање инвестирања у изградњу пословних зона свих врста у нашој земљи, а у најави је и закон о подстицајима за њихову изградњу, обзиром да у Србији постоје 92 радне и пословне зоне. Како је јавност обавештена, планирано је да се дефинише посебан програм помоћи у изградњи оваквих зона у оним општинама у којима их нема.
Слободне зоне, да подсетимо, могу оснивати и њима управљати и домаће и стране компаније, а због погодности које имају, стварају се и огромне могућности за међусобну сарадњу домаће и иностраних индустрија. Србија се налази на вратима Европске уније и раскрсници коридора 10 и 7, и њен геостратешки положај али и опредељење, омогућава везу између источне и западне, северне и јужне Европе. Тако је привредним друштвима која послују у слободним зонама, олакшан приступ тржишту Европске уније и то је шанса која, сматра Српска напредна странка, не сме да се пропусти.
Подаци из Привредне коморе Србије, показују да слободне зоне у Србији имају најповољније услове у региону и сваке године остваре раст од 100 одсто у свим сегментима - производњи, извозу и инвестицијама, а извоз из њих 2013. године премашио је две мијарде евра. Такође, предочено је да се у Србији преко зона обавља седам одсто промета, док у свету тај проценат иде до 25 одсто, што указује да њихов потенцијал није сасвим искоришћен.
Радно пословне зоне у Србији сасвим сигурно још увек се по много чему разликују од оних у другим земљама али су, сматра Српска напредна странка, значајан инструмент за привлачење страних инвестиција.

ГО СНС Суботица,
28. фебруар 2014.